Poslovne vesti - Srbija

„Jat” preleteo stečaj

Država kao da je prelomila i rešila da se otarasi svog problema zvanog „Jat ervejz”. I ne samo to. Odabrala je i model po kome će to da uradi.

Premijer Mirko Cvetković ovih dana je najavio da se razmatraju načini da se nacionalni avioprevoznik učini atraktivnijim za strane investitore i to tako što će država preuzeti dugove „Jat ervejza” i troškove smanjenje broja zaposlenih.

– Situacija u „Jatu” je tako teška da, ne samo da vam niko neće dati ni peni, nego vi morate nekom da platite da bi uložio u njega, kazao je Cvetković.

Sudeći prema najnovijim izjavama premijera, „Jatu” ne preti stečaj.

Prodaja preduzeća bez dugova ili iz stečaja – sa stanovišta potencijalnog kupca – gotovo da se svodi na isto. Jer, u oba slučaja on kupuje imovinu preduzeća, ne preuzima obaveze prema poveriocima s tim što u slučaju kupovine iz stečaja nema ni obaveze prema zaposlenima.

Država je, očigledno, najavljenom prodajom bez dugova prema poveriocima, pa i njoj samoj, i sa obavezom preuzimanja troškova za smanjenje broja zaposlenih, za sebe izabrala politički isplativiju varijantu. Po ovom modelu „Jat” će zadržati deo potrebnog osoblja, a građani, zaposleni i bivši zaposleni mogu da računaju na besplatne akcije. Kod stečaja, osim što nosi medijski negativnu sliku o propasti, ne bi bilo podele besplatnih akcija.

Konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija protivnik je prodaje ove kompanije i kaže da se mnoge države opredeljuju da u svom posedu zadrže jednu nacionalnu aviokompaniju zbog očuvanja linijskog saobraćaja. Aviosaobraćaj je i kod manjih ekonomskih pomeranja u svetu ranjiv, a kamoli kod većih kriza.

– Bolji način za rešenje problema „Jata” je javno–privatno partnerstvo. Privatni novac bi došao, postavljen bi bio profesionalni menadžment, napravila bi se racionalizacija poslovanja, a država bi imala određenu kontrolu i zadržala bi linije s najvećim gradovima koje su joj važne. Jer, u slučaju da na tim linijama nema dovoljno putnika, novi vlasnik ima legitimno pravo da ih zatvori i prebaci na loukost letove – kaže Bušatlija i dodaje da je država garant da će građani imati određeni nivo linijskog saobraćaja i podseća da je „Sviser” takođe napravio novu i to državnu firmu, a da se italijanska država borila da „Alitaliji” ponudi subvencije što je protivno pravilima EU.

Po njegovim rečima rešenje problema zadržavanja linijskog saobraćaja jeste da nacionalna aviokompanija ima ugovor o podeljenom letenju s zemljama s kojima je aviosaobraćaj najfrekventniji poput Nemačke i Italije.

– Ne sme se zanemariti da prodaja „Jata” bez dugova ima svoju cenu, a to je pretvaranje tog duga u javni dug koji se mora pokriti iz poreskih prihoda – kaže Bušatlija.

Milan Kovačević, takođe konsultant za strana ulaganja, kaže da je vreme za prodaju nacionalnog avioprevoznika propušteno, a da je javnosti potrebno jasno saopštiti ukupnu cenu te prodaje koja nije mala jer će dugovi pasti na teret poreskih obveznika. Sve u svemu to što će ostati bez nacionalne aviokompanije državu i građane može dosta da košta, jer je pitanje u kom obimu će novi vlasnik da zadrži linijski saobraćaj.

– U medijima se pominju dve varijante prodaje. Jedna je da se napravi novo preduzeće, a da dugovi ostanu starom, pa se postavlja pitanje u kom preduzeću građani i zaposleni mogu da dobiju besplatne akcije. Drugo je da se sadašnji „Jat” oslobodi obaveza i da takav ide u privatizaciju – kaže Kovačević.

Prema dostupnim podacima nacionalna aviokompanija prošlu godinu završila je zvanično sa dugom od 25 miliona evra.

Na toj listi poverilaca nema države kojoj „Jat” duguje 8,36 miliona evra. Takođe, vlada je „Jatu” dala garancije za kredite od 40 miliona evra za osposobljavanje flote. Posle najave da će država preuzeti dugovanja i izabrati strateškog partnera, pitanje je da li ove garancije i dalje važe.